Paprati su pogodne za uzgoj u kući jer podnose priličnu senu. Međutim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki način ne osigura potrebna vlaga. Vrsta nephrolepis nije u tome izuzetak, inače je prilično otporna i lepog oblika. Poznata je pod narodnim imenom lestvičasta paprat zbog simetrično poređanih liski uz peteljku lista.
Poznato je oko 35 vrsta, a rasprostranjene su u tropima. Nepholepis je u viktorijansko doba bila najomiljenija paprat zbog mekih, lučno savijenih listova, a omiljena je i danas. Njezin raskošni slap listova dobro se uklapa i u savremeni i u tradicionalni dekor. Raste dobro i u saksiji i u visećim korpama, pod uslovom da uvek bude dobro zalivena i da vlažnost vazduha bude velika.
Obično se sadi u saksije veličine 12 cm i ima listove duge 46 - 50 cm. Izraste u velike biljke sa listovima do 76 cm, udvostruči se za godinu dana.
Paprat nema cvet. Sitne spore stvaraju se na naličju lista obično u proleće ili leti. Biljka bez mirisa. Svetlo podnosi prilično senovita mesta. Ljeti ne sme biti na direktnom suncu.
Zimi je najbolje 14 - 15°C. Može podneti i 3°C nižu temperaturu. Ako je držite na niskoj temperaturi održavajte je prilično suvom, zalivajući je samo jednom nedeljno. Ljeti je držite pri 18°C - 21°C. Ne godi joj temperatura iznad 24°C ako vazduh nije veoma vlažan. Držite je uvek vlažnom osim ako je pri niskoj temperaturi. Ljeti zalivajte 2 - 3 puta nedeljno, a zimi barem jednom nedeljno, najbolje kišnicom.
Ljeti dodajte vodi tečno hrajnivo svakih 14 dana. To pogoduje snažnom rastu.
Poželjno je svakodnevno prskati vodom u kojoj nema kreča što nije uvek moguće ako živite u kraju sa tvrdom vodom. Ako je biljka u saksiji, stavite je na mokre kamenčiće. Ako je u visećoj košari svakodnevno je prskajte. Ne prskajte je sjajem za lišće. Držite je dalje od plinske vatre i promaje, jer to može uništiti biljku. Najbolji je tresetni kompost.
Dobro je presaditi biljku svakog proleća. Presađujte je u plastične saksije jer one bolje zadržavaju vlagu nego zemljane.U proleće posadite mlade biljčice što se stvaraju u bokoru. One će se zakoreniti uz ivicu saksije. Klijalište nije potrebno.Obično traje godinama, ali može iznenada uvenuti bez nekog posebnog razloga. U prostoru sa suvim vazduhom imaće kratak život.
Prilično se jednostavno uzgaja, napreduje bolje uz dobru negu i pažnju.
Nema komentara:
Objavi komentar