Asplenijumi čine veliku porodicu paprati (Aspleniaceae), koja ima gotovo 700 vrsta. Nalazimo ih širom sveta od tropske Afrike do umerenog područja Novog Zelanda. Ime roda potiče od grčke reči koja označava "lek za slezinu", jer je biljka služila u narodnoj medicini.
Listovi su joj svetlo zeleni, pomalo kožasti i imaju smeđe žile koje se pružaju dužinom lista, a posebno su izražene pri dnu i na poleđini lista. Vrsta je epifit, a potiče iz severne, australije gde listovi mogu narasti i do 150 cm.
Izgleda veoma lepo na titravom svetlu koje prolazi kroz njegove svetlo zelene listove. Izaberite biljku sa svežim a ne sa sparušenim listovima i izbegavajte one sa oštećenim listovima ili smeđim vrhovima.
Listovi narastu dugački do 60 cm a široki do 20 cm, iako se većina biljaka prodaje u pola te veličine. Biljke ostaju manje ako ih držite u maloj posudi. Rastu prilično brzo. Mogu dostići punu veličinu u jednoj godini.
Odgovara im poluzasenjen položaj. A. nidus avis podnosi veliko otvoreno sunčevo svetlo, ali listovi blede i gube sjaj.
Prilično je otporna. Zimi je najpovoljnija prosečna temperatura od 15°C. Može podneti najviše 21 - 24°C, a A. bulbiferum 18°C.
Držite ih uvek vlažnim osim ako zimi temperatura padne ispod 10°C. Tada ih zalivajte jednom ili dvaput nedeljno. Pri niskim temperaturama zalivajte jednom u 7 - 10 dana.
U letnjim mesecima dodajte vodi svakih 14 dana polovinu propisane količine tečnog hranjiva. Pogoduje kao i svim papratima, vlažan vazduh. Ako rastu pojedinačno, stavite posudu u podložak sa mokrim kamenjem da bi se povećala vlažnost vazduha.
Sto se tice vazduha otporne su na različite uslove osim na hladnu promaju zimi. Ne godi im pomeranje sa jednog mesta na drugo. Za paprati su najbolji tresetni komposti.
Treba ih presaditi samo jednom godišnje, najbolje u proleće. Nemojte zemlju u saksiji previše pritiskati. Traju dugo ali, ako nakon nekoliko godina počnu kržljati u sredini razmnožite ih izbojcima biljčica.
Nema komentara:
Objavi komentar